Bila sam još uvek na poslu kada se javio… neko zanimljiv i intrigantan… porukom: „Šta radiš večeras? Mogli bismo se videti?“
Nisam imala ništa važno niti neodložno, pa sam odgovorila: „Super! Kad i gde?“
„Čim budeš slobodna, javi se. Čekam te u kafiću“
Neočekivano, posao se odužio i zaista sam se zadržala znatno duže nego što je trebalo.
Nisam se javljala jer nisam ni znala kad ću završiti. Kad sam stigla kući, brzinski sam se istuširala, obukla i tek tad poslala poruku. Dok sam je pisala, pomislila sam kako me u stvari mrzi da idem i tih 10-tak minuta do kafića… baš sam bila umorna. Ipak, spremila sam se za izlazak… Bilo je leto, navukla sam laganu lepršavu dugu haljinu sa neobičnim brtelama koja je lepo isticala gri_udi i mogla da se nosi bez ičega ispod. Ipak sam obukla dobar bri_us bez brtela u želji dabudem krajnje pristojna… Za dalje idite —>next

 

 

 

 

 

 

 

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here